Plave pećine (Blue Caves) i rt Skinari: safirna svetlost u krečnjačkim svodovima
Na krajnjem severnom špicu ostrva, kod rta Skinari ispod kamenog svetionika i dve stare vetrenjače, more je u krečnjačkim stenama izdubilo fascinantan sistem lukova i dvorana poznat kao Plave pećine (Blue Caves). Otkrio ih je 1897. godine lokalni kapetan Antonio Komuto, a danas predstavljaju jednu od najvećih prirodnih atrakcija Jonskog mora.
Pećine se sastoje od niza monumentalnih kamenih mostova i svodova ispod kojih mogu prolaziti manji turistički motorni čamci. Naziv duguju jedinstvenom optičkom fenomenu: sunčeva svetlost koja se probija kroz podvodne otvore prelama se kroz morsku vodu i odbija o snežno-belo dno, stvarajući fluorescentno-plavu i safirnu svetlost koja obasjava čitavu unutrašnjost pećina.
Kupanje u Plavim pećinama pruža nestvaran osećaj — predmeti, vesla i tela plivača u vodi dobijaju magičan, nezemaljski srebrnasto-plavičasti sjaj. Voda je izuzetno duboka, prozirna i bogata mineralima sumpora koji izbijaju iz podvodnih izvora, što joj daje posebnu mekoću i lekovita svojstva za kožu.
Nacionalni morski park Zakintos: ugrožene kornjače Caretta caretta i zaliv Laganas
U prostranom zalivu Laganas na jugu ostrva nalazi se Nacionalni morski park Zakintos, osnovan 1999. godine kao prvo zaštićeno morsko područje ove vrste u Grčkoj. Zaliv Laganas i njegove peščane plaže (posebno plaže Sekanija, Dafni i Kalamaki) predstavljaju najvažnije gnezdilište ugrožene glavate morske kornjače (Caretta caretta) u čitavom Sredozemnom moru.
Ova drevna bića, koja su plivala svetskim okeanima još u doba dinosaurusa, svake godine između maja i avgusta prelaze hiljade milja kroz Mediteran da bi došla upravo na plaže Zakintosa gde su se i same izlegle. Noću, pod okriljem mraka, ženke teške i preko sto kilograma izlaze na pesak, kopaju gnezda duboka pedesetak centimetara i polažu oko stotinu jaja. Nakon šezdeset dana male kornjačice se izležu i prateći svetlost meseca i odsjaj zvezda na morskoj površini žure ka moru.
Radi zaštite kornjača, u morskom parku važe stroga ekološka pravila: brzina motornih čamaca u zalivu je ograničena na šest čvorova, noćni boravak ljudi na plažama za gnežđenje je strogo zabranjen, a aerodrom Zakintos nema noćne letove kako buka ne bi uznemiravala kornjače. Organizovane ekološke brodske ture sa staklenim dnom omogućavaju posmatranje ovih veličanstvenih životinja u njihovom prirodnom ambijentu uz prisustvo biologa volontera.
Ostrvce Marathonisi: peščani sprud, morske pećine i oblik kornjače
Usred zaliva Laganas uzdiže se malo, nenaseljeno ostrvce Marathonisi. Zanimljiva igra prirode učinila je da ovo ostrvce, gledano sa brda Kerija ili obale Laganasa, svojom siluetom doslovno izgleda kao džinovska morska kornjača koja pliva po površini mora!
Marathonisi ima dvojni karakter: sa njegove severne strane pruža se izuzetan prirodni peščani sprud sa belim, toplim peskom koji se blago spušta u tirkizni plićak, a koji kornjače koriste za polaganje jaja (zbog čega je jedan deo plaže ograđen drvenim oznakama koje se ne smeju prelaziti). Sa suprotne, južne strane ostrva, vertikalne bele stene poniru u more, skrivajući dve impresivne morske pećine kroz koje se može plivati i roniti sa maskom.
Ostrvce je potpuno nenaseljeno — ovde nema hotela, restorana niti struje, a jedino osveženje u letnjim danima pruža mali drveni brodić-kantina koji prodaje sveže voće, ceđeni sok od pomorandže i sladoled. Mir i tirkizna čistina mora oko Marathonisija čine ga jednim od najlepših mesta za jednodnevni izlet čamcem.
Brdo Bohali, venecijanska tvrđava i kulturno nasleđe pesnika Solomosa
Glavni grad ostrva, grad Zakintos (Zante), leži na istočnoj obali podno šumovitog brda Bohali. Grad je tokom katastrofalnog zemljotresa i požara 1953. godine pretrpeo strahovita razaranja, ali su meštani uspeli da verno rekonstruišu njegovo istorijsko jezgro u prepoznatljivom neoklasičnom i venecijanskom stilu sa lučnim kolonadama i prostranim trgovima.
Srce grada jeste Trg Solomos, posvećen nacionalnom pesniku moderne Grčke Dionisiosu Solomosu (1798–1857), rođenom na Zakintosu, autoru slavne „Himne slobodi” čiji su stihovi postali zvanična himna Grčke i Kipra. Na trgu se nalazi Muzej Solomosa i vizantijski muzej sa neprocenjivim ikonama jonske ikonopisne škole (Damaskinos, Canes, Kutuzis).
Uspon na brdo Bohali nagrađuje se posetom mletačkoj tvrđavi (Kastro) iz 17. veka, skrivenoj u gustoj borovoj šumi. Sa prostranih terasa kafića na Bohaliju pruža se najlepši panoramski pogled na čitav grad Zakintos: krovove, zvonik crkve Svetog Dionisija (zaštitnika ostrva), luku sa trajektima i beskrajno plavo prostranstvo Jonskog mora prema obali Peloponeza.
Ukus 'Cveta Istoka': sir ladotiri, sartsa, vino avgustijatis i saveti za put
Tradicionalna zakintska kuhinja odlikuje se bogatstvom mediteranskih začina, belog luka i ekstradevičanskog maslinovog ulja. Apsolutni kulinarski brend ostrva jeste sir ladotiri (Ladotyri Zakynthou) — tradicionalni tvrdi sir od ovčijeg i kozjeg mleka sa zaštićenim geografskim poreklom (PDO). Specifičnost ovog sira jeste to što nakon formiranja odležava najmanje tri meseca potopljen u čistom domaćem maslinovom ulju unutar glinenih ćupova, gde razvija izuzetno pikantan, oštar i bogat ukus i zrnastu strukturu.
Tradicionalna jela koja morate probati u seoskim tavernama jesu sartsa (goveđi gulaš dinstan sa paradajzom, belim lukom, origanom i komadima sira ladotiri) i kunić na zakintski način dinstan u crnom vinu sa ruzmarinom. Ostrvo se ponosi i retkom autohtonom crnom sortom grožđa avgustijatis (Avgoustiatis), koja daje elegantno, voćno crveno vino sa aromama višnje i bibera.
Za istraživanje Zakintosa preporučuje se iznajmljivanje automobila ili skutera, jer su najlepše plaže i vidikovci (Keri, Porto Limnionas, Korakonisi) raštrkani po brdovitim i zapadnim delovima ostrva gde javni prevoz ne saobraća često. Na plažama unutar morskog parka strogo poštujte uputstva rendžera i table sa obaveštenjima o zaštiti kornjača.
Litice Kerija, morske stene Mizitres i prirodni luk Korakonisi
Na jugozapadnom špicu Zakintosa pruža se dramatična obala sela Keri. Visoko na krečnjačkoj litici koja se obrušava u morske dubine sa preko dve stotine metara uzdiže se svetionik Keri i plato na kome se vijori jedna od najvećih državnih zastava na svetu (upisana u Ginisovu knjigu rekorda). Sa ovog vidikovca pruža se antologijski pogled na dve kolosalne krečnjačke piramide koje izranjaju iz mora — stene Veliki i Mali Mizitres (Myzithres).
Nakon velikog zemljotresa 2018. godine, odron sa litice stvorio je novu, nestvarno lepu peščanu plažu u podnožju Mizitresa koja je danas dostupna samo sa mora. Zalazak sunca na liticama Kerija je spektakl za pamćenje: sunčeva kugla polako tone u horizont Jonskog mora, dok se bele stene Mizitresa boje u zlatne i vatrene nijanse.
Još severnije duž divlje zapadne obale krije se Korakonisi — jedinstveni prirodni spomenik gde je morska erozija u steni izdubila džinovski kameni luk visine preko dvadeset metara. Kroz ovaj luk more se preliva u prirodni bazen zaštićen od velikih talasa, pružajući roniocima i avanturistima fantastično mesto za skokove u kristalno čisto smaragdno more.
Milenijumska maslina u selu Exo Chora, fjord Porto Limnionas i manastir Anafonitrija
Ukoliko se odmaknete od bučnih turističkih odmarališta na jugu, unutrašnjost i divlji zapad Zakintosa otvaraju potpuno drugačiji svet tišine, tradicije i geoloških fenomena:
Dve hiljade godina stara maslina u selu Exo Chora: U planinskom selu Exo Chora, koje je jedno od retkih sela na ostrvu što je preživelo razorni zemljotres iz 1953. godine bez većih oštećenja, raste gigantsko stablo masline čija se starost procenjuje na preko 2.000 godina. Sa šupljim i skulpturalno izuvijanim stablom prečnika nekoliko metara, ova živa prirodna relikvija i danas rađa plodove! Lokalni meštani na malim tezgama oko masline prodaju domaće maslinovo ulje, aromatični med od timijana i ručno rađene čipke.
Porto Limnionas – fjord zapadne obale: Zapadna obala Zakintosa je divlja, vertikalna i nepristupačna, ali krije jedan od najlepših morskih zaliva na celom Mediteranu — Porto Limnionas. To je uski, duboki morski rukavac nalik fjordu, usečen u visoke krečnjačke stene, gde je voda fluorescentno tirkizna i kristalno prozirna do samog dna. Kamene terase uklesane u litice omogućavaju sunčanje i skokove direktno u hladnjikavo more koje rashlađuju podvodni slatkovodni izvori.
Manastir Panagia Anafonitrija: Smešten u gustoj borovoj šumi severozapada, ovaj manastir iz 15. veka posvećen Presvetoj Bogorodici odiše vizantijskim mirom. U njemu je kao iguman služio Sveti Dionisije, zaštitnik Zakintosa, poznat po tome što je u manastiru sakrio i oprostio greh ubici sopstvenog rođenog brata. Manastirski kompleks sa kamenom odbrambenom kulom i prelepim cvetnim dvorištem predstavlja pravo duhovno utočište.
Keri i najveća grčka zastava na svetu: Na najjužnijem rtu ostrva nalazi se selo Keri sa svetionikom iznad vertikalnih litica visokih preko 200 metara. Sa vidikovca se pruža pogled na dve bele stene Mizitres koje štrče iz mora, a ovde je podignuta i gigantska grčka zastava površine 670 kvadratnih metara, upisana u Ginisovu knjigu rekorda.
