Višegrad: most Mehmed-paše Sokolovića, Andrićgrad i kanjon Drine

Most Mehmed-paše Sokolovića: remek-delo Mimara Sinana i Andrićev roman

Postoje mostovi koji služe samo da premoste reku i povežu dve obale, i postoje mostovi koji premošćuju vekove, carstva, kulture i ljudske sudbine. Most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu pripada ovoj drugoj, retkoj i uzvišenoj kategoriji. Podignut u zenitu moći Osmanskog carstva, između 1571. i 1577. godine, most predstavlja jedno od najvrednijih graditeljskih ostvarenja u istoriji svetske arhitekture, zbog čega je 2007. godine upisan na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine.

Istorijska pozadina nastanka mosta duboko je dirljiva i lična. Rođen u obližnjem selu Sokolovići kao pravoslavni srpski dečak Bajo Sokolović, budući veliki vezir je u ranom detinjstvu putem zloglasnog danka u krvi (devširme) odveden u Carigrad. Tamo je prošao najstrože vojno i administrativno obrazovanje, primio islam pod imenom Mehmed i zahvaljujući svojoj izuzetnoj mudrosti i hrabrosti dospeo do najvišeg položaja u carstvu — postao je Veliki vezir (premijer) koji je služio trojicu sultana: Sulejmana Veličanstvenog, Selima II i Murata III. Ipak, Mehmed-paša nikada nije zaboravio rodni kraj ni muku prevoza preko divlje i plahovite Drine na staroj skeli. Naredio je dvorskom neimaru Mimaru Sinanu — geniju koji je projektovao Sulejmaniju u Carigradu i Selimiju u Jedrenu — da na Drini podigne most kakav svet do tada nije video.

Most je izgrađen od krupnih kamenih blokova sedre (tufa) vađene iz obližnjeg kamenoloma u Banji. Dugačak je 179,5 metara, ima jedanaest monumentalnih lučnih raspona širine od petnaest metara, i četiri stuba na desnoj obali koji se oslanjaju na suvo korito. Na sredini mosta nalazi se proširenje — kapija (sofa) sa kamenim klupama, koja je vekovima bila centar društvenog života Višegrada. Tu se sedelo, pušilo, pilo kafa, prenosile vesti i posmatrala reka. Na kapiji su ugrađene i dve mermerne ploče sa natpisima carskog pesnika Nihadija uklesanim u arapskom pismu, koji slave zadužbinara i godinu završetka gradnje.

Most je postao besmrtan u svetskoj književnosti zahvaljujući Ivi Andriću, koji je detinjstvo proveo u Višegradu kod tetke i tetka u kući na levoj obali Drine. U svom romanu „Na Drini ćuprija”, za koji je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, Andrić kroz četiri veka istorije mosta prikazuje čitavu dramu ljudskog postojanja na balkanskoj vetrometini. Šetnja po uglačanom belom kamenu ćuprije i danas pruža onaj isti osećaj trajnosti i mira o kome je pisao slavni nobelovac.

Andrićgrad: ideja, arhitektura i kulturno središte na ušću Rzava u Drinu

Na samom ušću planinske reke Rzav u smaragdnu Drinu, neposredno pored slavnog mosta, uzdiže se Andrićgrad (poznat i kao Kamengrad). Ovaj jedinstveni kulturni, obrazovni i turistički kompleks nastao je kao autorski projekat proslavljenog filmskog režisera Emira Kusturice, sa idejom da se kroz kamenu arhitekturu materijalizuje istorija koju je Bosna propustila da doživi — renesansa, klasicizam i secesija koji na ove prostore nisu stigli zbog vekova osmanske vladavine.

Andrićgrad je građen od masivnog prirodnog kamena i podeljen je u nekoliko arhitektonskih celina koje prate različite istorijske epohe. Ulazna kapija vodi u Ulicu Mlade Bosne, kojom dominira osmanska arhitektura sa dućanima i hanom, da bi se potom prešlo na vizantijski dvor, a zatim u raskošni renesansni trg sa Gradskom kućom i pozorištem. Na glavnom trgu ponosno stoje monumentalni bronzani spomenici Ivi Andriću, Petru II Petroviću Njegošu i Nikoli Tesli.

U samom srcu Andrićgrada podignut je Hram Svetog kneza Lazara, koji predstavlja modifikovanu kopiju čuvenog manastira Dečani na Kosovu i Metohiji. Kompleks obuhvata i moderan bioskop „Doli Bel”, knjižaru „Ili-Ili”, galeriju slika, Institut Ivo Andrić, kao i niz autentičnih restorana, poslastičarnica i pivnica. Jedan od najlepših doživljaja jeste sedenje u bašti kafeterije na samom rtu poluostrva, gde možete uživati u pogledu na mesto gde se bistri, brzi Rzav uliva u moćnu Drinu podno kamenih lukova Sokolovićeve ćuprije.

Plovidba kanjonom Drine: brodom od Višegrada do Starog Broda

Drina je reka neverovatne snage i lepote, a njen kanjon nizvodno od Višegrada spada među najdublje i najatraktivnije rečne useke u Evropi. Izgradnjom hidroelektrane „Bajina Bašta” 1966. godine, stvoreno je pedeset četiri kilometra dugo Perućačko jezero koje je potopilo nekadašnje divlje bukove i omogućilo bezbednu plovidbu velikih turističkih brodova kroz sam kanjon.

Sa pristaništa ispod mosta i u Andrićgradu svakodnevno isplovljavaju turistički brodovi i brodići (među kojima su najpoznatiji brod „Lotika” i manji gliseri). Najpopularnija plovna ruta vodi do Starog Broda (oko 15 kilometara nizvodno). Kako brod odmiče od Višegrada, civilizacija potpuno nestaje, a oko vas se uzdižu vertikalne krečnjačke litice obrasle reliktnom Pančićevom omorikom, kanjonskim borovima i gustim šumama gde se gnezde orlovi i sivi sokolovi. Voda je duboka, mirna i ima nestvarnu smaragdnozelenu boju.

U Starom Brodu nalazi se Spomen-kompleks Stari Brod, posvećen strašnom stradanju preko šest hiljada srpskih civila u proleće 1942. godine, koje su ustaške snage Jure Francetića pobile na obalama Drine dok su pokušavali da pređu u Srbiju. Na tom mestu podignuta je spomen-kapela i potresna skulpturalna kompozicija u samoj vodi: dvadeset sedam bronzanih skulptura koje prikazuju majke sa decom kako nestaju u talasima reke. Plovidba do Starog Broda spaja divljenje netaknutoj prirodi i duboko istorijsko poštovanje.

Manastir Dobrun: zadužbina župana Pribila i freske iz 14. veka

Samo dvanaest kilometara istočno od Višegrada, u živopisnoj klisuri reke Rzav neposredno uz drum prema granici sa Srbijom, leži manastir Dobrun (posvećen Uspenju Presvete Bogorodice), jedan od najstarijih i najvažnijih pravoslavnih duhovnih centara u Podrinju.

Manastir je u 14. veku (oko 1343. godine) podigao župan Pribil, ugledni vlastelin na dvoru srpskog kralja i cara Stefana Dušana. Kasnije su ga dograđivali njegovi sinovi Petar i Stefan. Najvrednije blago manastira Dobrun jesu fantastično očuvane srednjovekovne freske u priprati crkve. Na zidovima se nalaze izuzetno retki i istorijski verodostojni portreti ktitorske porodice župana Pribila, ali i monumentalni vladarski portreti cara Stefana Dušana, njegove supruge carice Jelene i njihovog sina kraljevića Uroša, nastali za života ovih vladara. Ove freske predstavljaju neprocenjiv izvor za proučavanje srpske srednjovekovne vlasteoske nošnje, vladarskih insignija i ikonografije.

Iznad manastira, na nepristupačnoj litici stene, uzdižu se ostaci srednjovekovnog utvrđenog grada Dobruna. Prema narodnom predanju, grad je podigla „prokleta Jerina”, žena despota Đurđa Brankovića, mada istorijski izvori govore da je utvrđenje postojalo znatno ranije. U steni iznad manastira podignut je i monumentalni bronzani spomenik voždu Karađorđu Petroviću, koji je tokom Prvog srpskog ustanka 1804. godine sa ustanicima boravio u ovom kraju.

Šarganska osmica i Mokra Gora: prekogranični izlet muzejskim vozom

Zahvaljujući neposrednoj blizini granice sa Srbijom (granični prelaz Vardište / Kotroman udaljen je samo 15 minuta vožnje), poseta Višegradu pruža jedinstvenu priliku za izlet na Mokru Goru i Šargansku osmicu.

Šarganska osmica je najatraktivnija muzejsko-turistička pruga uskog koloseka (760 mm) u Evropi. Izgrađena 1925. godine kao deo magistralne pruge koja je povezivala Beograd, Sarajevo i Dubrovnik, ova deonica savladava visinsku razliku od 300 metara na prevoju Šargan kroz genijalnu petlju u obliku broja 8 — pruga se dva puta prepliće kroz tunele i vijadukte kako bi parna lokomotiva savladala uspon bez zupčastog prenosa.

Danas muzejski voz „Nostalgija” redovno saobraća na relaciji Mokra Gora–Šargan Vitasi. Vožnja u drvenim vagonima iz prošlog veka kroz mirisne borove šume Tare i Šargana, uz piskutavi zvuk parne pištaljke i zaustavljanje na vidikovcima Jatare, Golubići (gde je sniman Kusturičin film „Život je čudo”) i Krst, predstavlja pravi povratak u zlatno doba železnice. Pored same stanice Mokra Gora nalazi se i Drvengrad (Mećavnik) — etno-selo od brvnara sa crkvom brvnarom Svetog Save, poslastičarnicom „Anica” i ulicama nazvanim po velikanima svetske kulture i sporta.

Višegradska trpeza: drinska pastrmka, teletina pod sačem i domaće pite

Gastronomija Višegrada oslanja se na bogatstvo reke Drine i tradiciju domaće kuhinje gornjeg Podrinja i Romanije. Obrok u restoranu na obali reke ili unutar zidina Andrićgrada donosi autentične ukuse pripremljene od lokalnih namirnica.

Prvi izbor svakog ljubitelja ribe jeste drinska pastrmka — sveže ulovljena ili gajena u čistim vodama reke, pečena na roštilju sa belim lukom i peršunom ili pohovana u kukuruznom brašnu, uz garnirung od krompir-salate sa blitvom. Za ljubitelje jačih planinskih ukusa, nema premca višegradskoj teletini pod sačem: meso se satima sporo krčka ispod usijanog gvozdenog zvona prekrivenog žarom, zajedno sa mladim krompirom, šargarepom i crnim lukom, dok ne postane toliko sočno da se topi u ustima.

Za doručak ili užinu ne propustite posetu lokalnim pekarama i aščinicama gde se služe domaće pite ispod sača: burek sa seckanim junećim mesom, sirnica sa masnim romanijskim sirom, zeljanica i krompiruša sa dosta bibera. Pite se tradicionalno zalivaju hladnim domaćim kiselim mlekom u glinenoj posudi.

Kao suvenir i poklon sa putovanja, na pijaci i u prodavnicama potražite domaći med od livadskog i šumskog bilja sa padina Sjemeća i Zvijezde, domaće slatko od šumskih jagoda i čuvenu višegradsku šljivovicu prepečenicu od autohtonih sorti šljiva požegače i ranke.

Digitalni vodič kroz Višegrad: granični prelazi, roming i aplikacije

Organizacija posete Višegradu uz pomoć pametnog telefona pruža vam maksimalnu udobnost, naročito prilikom planiranja prelaska granice i komunikacije.

Granični prelazi Kotroman i Vardište: Prelaz Kotroman / Vardište na magistralnom putu Užice–Višegrad tokom letnje sezone i praznika može imati povremene gužve. Pre nego što stignete do Mokre Gore, proverite stanje na prelazu putem kamera Auto-moto saveza Srbije (AMSS) ili BIHAMK-a. Za prelazak granice državljanima Srbije dovoljna je važeća lična karta (iako deca moraju imati pasoš). Ako putujete automobilom, nije vam potreban zeleni karton, ali je obavezna saobraćajna dozvola i važeće osiguranje.

Mobilni internet i roming: U Višegradu važi sporazum o besplatnom romingu Zapadnog Balkana. Korisnici mobilnih mreža iz Srbije mogu bezbedno koristiti svoje minute i SMS poruke, dok je prenos podataka ograničen pravilima matičnog paketa. Budući da se u centru grada i Andrićgradu nudi odličan besplatan Wi-Fi u većini ugostiteljskih objekata, prenos podataka možete štedeti za navigaciju.

Navigacija i parking: Preuzmite offline mapu istočne Bosne u aplikacijama Google Maps ili Organic Maps. Parking u Višegradu je dobro organizovan: veliko javno parkiralište nalazi se neposredno uz ulaz u Andrićgrad i pored sportskog centra, odakle se do Starog mosta stiže za manje od pet minuta lagane šetnje. Parkiranje se naplaćuje putem SMS poruke ili kupovinom parking karte na kioscima.