Ivanjica i Nušićijada: festival smeha, varoški šarm i planina Golija

Viđeni ste za Ivanjicu: kako je varoški humor stvorio kultni festival

Smeštena u dubokoj i zelenoj kotlini kojom protiče bistra reka Moravica, uokvirena šumovitim padinama planina Golije, Javora i Mučnja, Ivanjica je varošica posebnog duha, specifičnog starovlaškog humora i neizmernog gostoprimstva. Nastala u prvoj polovini 19. veka po nalogu kneza Miloša Obrenovića kao administrativno središte Moravičkog sreza, Ivanjica je brzo izrasla u živu trgovačku i zanatsku varoš sa prepoznatljivim korzoom, zanatskim dućanima i kafanskim životom gde su se preplitale anegdote, šale i mudrosti gorštaka.

Iako slavni srpski komediograf Branislav Nušić verovatno nikada nije lično boravio u Ivanjici, njegovo ime postalo je neraskidivo vezano za ovaj grad zahvaljujući čuvenoj rečenici iz njegove kultne komedije „Gospođa ministarka”. Kada ministarka Živka Popović želi da se osveti svom neposlušnom zetu Čedi i pošalje ga u najudaljeniju, zabačenu provinciju po kazni, ona pobedonosno uzvikuje: „U Ivanjicu! Premešten si u Ivanjicu!”.

Umesto da se uvrede na ovu Nušićevu duhovitu opasku, mudri i vedri Ivanjičani su šezdesetih godina 20. veka napravili genijalan kulturološki preokret: osnovali su „Nušićijadu” — festival humora, satire, pozorišta i filma! Prva Nušićijada održana je 1968. godine i trajala je do 1972, kada je ukinuta zbog političkih previranja. Međutim, entuzijazmom lokalne omladine i udruženja građana „KudeS”, festival je doživeo svoj slavni preporod 2010. godine pod parolom „Viđeni ste za Ivanjicu!”, pretvorivši se u jedan od najmasovnijih, najotmenijih i najlepših festivala u celom regionu.

Ivanjica je takođe i prva zvanično proglašena klimatska vazdušna banja u Srbiji. Kralj Aleksandar I Karađorđević potpisao je ukaz 1930. godine kojim se Ivanjica proglašava lečilištem zbog izuzetne ruže vetrova, visoke koncentracije jona i čistog planinskog vazduha koji blagotvorno deluje na disajne organe i anemiju.

Nušićijada u avgustu: trodnevna transformacija grada u teatar 19. veka

Tokom poslednjeg vikenda avgusta, čitava Ivanjica prolazi kroz neverovatnu metamorfozu. Glavna gradska ulica zatvara se za motorni saobraćaj i pretvara u veliku pešačku zonu popločanu scenografijom s kraja 19. veka:

• Predaja ključeva grada glumcu u ulozi Nušića: Svečano otvaranje počinje velikom paradom fijakera, orkestara i građana u starogradskim kostimima. Predsednik opštine simbolično predaje ključeve grada glumcu koji tumači lik Branislava Nušića (u fraku, sa cilindrom i štapom), koji proglašava trodnevni „režim smeha, satire i opšteg veselja”, uz poruku da su u gradu najstrože zabranjeni mrgođenje, svađa, tuga i briga.
• Pozorišne predstave pod vedrim nebom: Na nekoliko bina na otvorenom (plato ispred Doma kulture, gradski park, bina na reci) igraju se najbolje komedije vodećih beogradskih i regionalnih pozorišta (Narodno pozorište, JDP, Atelje 212). Ulaz na sve predstave, kabaree, koncerte klasične muzike i projekcije filmova je potpuno besplatan za posetioce.
• Kostimirani građani i posetioci: Ono što Nušićijadi daje jedinstven šarm jeste činjenica da stotine meštana, ugostitelja, konobara i samih turista oblače kostime tog doba: gospoda nosi cilindre, prsluke i džepne satove na lancu, dok dame šetaju u krinolinama sa čipkanim suncobranima i lepezama. Šetnja ivanjičkim korzoom tokom festivala pruža osećaj kao da ste zakoračili u živu televizijsku dramu o staroj građanskoj Srbiji.
• Satirični aforizmi i ulični performansi: Tokom festivala dodeljuje se prestižna nagrada za najbolji satirični aforizam, dok ulični svirači, mađioničari, glumci pantomime i dečiji horovi animiraju prolaznike u svakom kutku pešačke zone.

Znamenitosti Ivanjice: Kameni most, hidroelektrana iz 1911. i Hadži Prodanova pećina

I van festivalskih dana, Ivanjica nudi izuzetne kulturno-istorijske i prirodne atrakcije:

Kameni most na Moravici

U samom centru grada uzdiže se Kameni most, podignut početkom 20. veka (1906. godine) pod rukovodstvom inženjera Milenka Trbića. Reč je o najvećem jednolučnom kamenom mostu na čitavom Balkanskom poluostrvu građenom bez upotrebe armiranog betona i vezivnog gvožđa — luk raspona čak 31 metar izveden je isključivo preciznim klesanjem i slaganjem kamenih blokova pod pritiskom sopstvene težine. Most i danas služi za pešački i motorni saobraćaj i predstavlja remek-delo građevinske veštine tog doba.

Vodopad i hidroelektrana iz 1911. godine

Neposredno pored mosta reka Moravica se u nizu penušavih kaskada i prelepog vodopada visine devet metara obrušava u duboki vir. Uz sam vodopad nalazi se zgrada hidroelektrane „Moravica”, puštene u rad daleke 1911. godine — svega devet godina nakon puštanja Tesline hidroelektrane na Nijagari! Ono što ovu elektranu čini tehničkim čudom jeste činjenica da njena originalna Simensova turbina i generator i danas, posle više od jednog veka, besprekorno funkcionišu i proizvode struju za osvetljenje gradskog parka i okolnih ulica.

Hadži Prodanova pećina

Na sedam kilometara od Ivanjice, uz put ka Guči i Čačku, nalazi se Hadži Prodanova pećina, zaštićeni spomenik prirode. Pećina nosi ime po ustaničkom vojvodi Hadži Prodanu Gligorijeviću, koji je u njoj 1814. godine skrivao zbegove i ustanike tokom Hadži Prodanove bune. Pećina je dugačka preko četiri stotine metara, bogata stalaktitima, stalagmitima i pećinskim stubovima, a arheolozi su u njoj otkrili tragove staništa neandertalaca i praistorijskih životinja. Ispred samog pećinskog ulaza uzdiže se prelepa obnovljena crkva Pokrova Presvete Bogorodice.

Gastronomski simboli: čuveni ivanjički krompir, jagnjetina i maline

Ivanjički kraj u celoj Srbiji važi za sinonim zdrave planinske hrane uzgojene na čistom vazduhu obronaka planine Golije:

• Ivanjički krompir sa geografskim poreklom: Zbog specifičnog sastava zemljišta, visoke nadmorske visine i obilja planinskog sunca, krompir iz ivanjičkih sela (Katići, Devići, Bele Vode) ima visok procenat suve materije, neverovatnu brašnastu strukturu i slatkast ukus. Bilo da se priprema kao tradicionalne pole od krompira (polovine krompira pečene u rerni u ljusci sa kockom domaće slanine i mladim kajmakom na vrhu) ili kao pire, ivanjički krompir je bez premca na trpezi.
• Jagnjeće pečenje sa Golije: Jagnjad koja pasu lekovite planinske trave na visoravnima Golije i Javora daju mekano, nemasno meso koje se u ivanjičkim pečenjarama peče na bukovom drvetu dok kožica ne postane tanka i hrskava poput papira.
• Crveno zlato Moravičkog kraja — maline: Ivanjica i susedno Arilje su svetska prestonica proizvodnje najkvalitetnije sorte maline vilamet. Tokom leta i jeseni u ivanjičkim poslastičarnicama i restoranima probajte domaće torte sa svežim malinama, hladne frapee, domaće sokove, džemove i rakiju od maline (malinovaču).
• Pite savijače i heljdopita: U seoskim domaćinstvima ne propustite tradicionalnu heljdopitu — slojevitu pitu od domaćih heljdinih kora prelivenu zrelim kajmakom, sirom i jajima, pečenu u zemljanoj tepsiji.

Izleti iz Ivanjice: UNESCO rezervat biosfere Golija, pećinski manastir Kovilje i sela

Bogatstvo ivanjičkog kraja ne iscrpljuje se u samoj varoši. Ivanjica je idealna polazna tačka za istraživanje jedne od najdivljijih i najlepših planina Srbije — Golije, koja je zbog očuvanih prašumskih ekosistema planinskog javora, stotina lekovitih izvora i retkih vrsta ptica proglašena za UNESCO rezervat biosfere „Golija–Studenica”.

Na samo tridesetak kilometara od centra grada put se penje ka prostranim golijskim visoravnima i najvišem vrhu Jankov kamen (1.833 m n.v.). Na planini obavezno posetite dva geomorfološka bisera:

• Dajićko jezero (Tičar jezero): Malo misteriozno tresavsko jezero na 1.438 metara nadmorske visine, okruženo gustom četinarskom šumom. Jezero se odlikuje plutajućim ostrvima od treseta i mahovina, a vezano je za brojne narodne legende o vilama i podzemnim vodama.
• Manastir Kovilje: Smešten u dramatičnom kanjonu reke Nošnice, podno strmih litica planine Javor, nalazi se manastir Kovilje iz 12. ili 13. veka. Kompleks se sastoji od dva hrama, od kojih je stariji posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu i delimično je uklesan u samu prirodnu pećinu u steni. Manastir je vekovima bio duhovno i prepisivačko središte, a danas je poznat po monaškoj tišini i lekovitim biljnim melemima.
• Seoski turizam u Katićima i Kušićima: Za posetioce koji žele apsolutni mir, ivanjička sela Katići i Kušići nude vrhunski seoski turizam. Domaćinstva sa tradicionalnim drvenim vajatima nude autentičan komfor, domaću hranu, vožnju biciklima kroz livade i nezaboravan pogled na vrhove Mučnja.

Pametni telefon u Ivanjici: festivalske satnice, offline mape i baterija

Kako da vam Android telefon obezbedi savršen vikend u Ivanjici:

• Zvanična aplikacija i sajt Nušićijade: Tokom trajanja festivala preuzmite program sa zvaničnog portala nusicijada.rs. Satnice predstava, uličnih performansa i koncerata često se odvijaju paralelno na tri različite lokacije u gradu, pa vam digitalni raspored pomaže da isplanirate dan bez propuštanja ključnih predstava.
• Fotografisanje vodopada noću (Duga ekspozicija): Vodopad na Moravici noću je osvetljen raznobojnom LED rasvetom. Prebacite kameru u Režim noćnog snimanja ili koristite funkciju Duge ekspozicije (Long Exposure), naslonite telefon na ogradu Kamenog mosta i snimite prelep „svileni” slap vode koji svetluca u tami.
• Offline navigacija ka Goliji i manastiru Kovilje: Ako iz Ivanjice planirate izlet na planinu Goliju (UNESCO rezervat biosfere, vrh Jankov kamen na 1.833 m) ili posetu pećinskom manastiru Kovilje u kanjonu Nošnice, obavezno sačuvajte mapu u aplikaciji Organic Maps, jer u planinskim usecima signal mobilne mreže povremeno slabi.
• Rezervacija smeštaja na vreme: Imajte na umu da su tokom vikenda Nušićijade svi hotelski i privatni smeštajni kapaciteti u Ivanjici rezervisani mesecima unapred! Ukoliko planirate dolazak, smeštaj rezervišite već početkom leta ili potražite seoska turistička domaćinstva u obližnjim Katićima i Kušićima.
• Power bank za celodnevno kretanje: Budući da ćete tokom Nušićijade provesti ceo dan na otvorenom snimajući predstave, defilee i koncerte, obavezno ponesite eksternu bateriju (power bank) kapaciteta najmanje 10.000 mAh kako vam telefon ne bi otkazao pre večernjeg vatrometa.
• Kupovina autohtonih proizvoda: U varošici ne propustite posetu lokalnim poljoprivrednim gazdinstvima gde možete kupiti čuveni ivanjički krompir sa visokih golijskih visoravni, sveže ariljsko-ivanjičke maline i kupine, kao i prirodni šumski med od četinara i livadskog bilja. Mnogi proizvođači omogućavaju beskontaktno plaćanje putem IPS QR koda domaće bankovne aplikacije.

Ivanjica je mesto gde se iskren osmeh, lepa reč i dobra šala podrazumevaju na svakom koraku. Poseta ovoj starovlaškoj varoši i njenoj Nušićijadi pružiće vam lekoviti reset od svakodnevnog stresa i podsetiti vas na vedriju i plemenitiju stranu ljudske prirode. Spoj vazdušne banje, guste borove šume, gostoprimstva i pozorišne magije čini ovaj moravički dragulj jednim od najlepših vikend odredišta u čitavoj Srbiji.