Egipat za prvi odmor: Crveno more, piramide i organizacija izleta

Zemlja faraona: Hurgada, Šarm el Šeik ili krstarenje Nilom — izbor baze

Egipat (Misr) je destinacija koja se ne može uporediti ni sa jednim drugim mestom na svetu. To je kolosalna kolevka ljudske civilizacije čija se pisana istorija proteže više od pet hiljada godina u prošlost. Retko gde na planeti se na tako dramatičan način susreću surova lepota beskrajnih zlatnih dina Sahare, smaragdna plodnost reke Nil i nestvarno tirkizno podvodno carstvo Crvenog mora koje vrvi od tropskog života.

Za putnike koji prvi put dolaze u Egipat, osnovno pitanje jeste izbor prave baze. Dva primorska centra dominiraju ponudom, ali imaju bitne razlike:

1. Hurgada (Hurghada): Nekadašnje malo ribarsko selo na zapadnoj obali Crvenog mora, danas je prostrani turistički pojas dugačak preko četrdeset kilometara. Hurgada je idealan izbor za porodice sa decom i parove koji žele peščane plaže sa postepenim ulaskom u more i prostrane hotelske rizorte sa „all-inclusive” uslugom. Ključna prednost Hurgade u odnosu na Sinaj jeste znatno lakši drumski pristup Luksoru — jednodnevni izlet autobusom do drevne Tebe traje oko četiri sata vožnje, što omogućava obilazak Doline kraljeva bez avionske karte.

2. Šarm el Šeik (Sharm El Sheikh): Smešten na samom južnom rtu Sinajskog poluostrva, Šarm je ekskluzivnije letovalište okruženo dramatičnim crvenkastim planinama. Karakteristika Šarma jesu koralni grebeni koji počinju na samoj ivici plaže. Ulazak u more se u većini hotela odvija preko pontonskih mostova direktno na ivicu koralnog zida, što Šarm čini apsolutnim rajem za ronioce i ljubitelje posmatranja podvodnog sveta sa maskom i disaljkom (snorkeling). Iz Šarma se organizuju izleti na planinu Sinaj (Mojsijevo brdo) i manastir Svete Katarine iz 6. veka.

Kairo i plato Gize: piramide, Velika sfinga i Veliki egipatski muzej

Izlet u Kairo je krunski doživljaj svakog putovanja u Egipat. Glavni grad sa preko dvadeset miliona stanovnika u metropolitanskom području je gigantski, prašnjavi i bučni kotao koji pulsira neverovatnom energijom.

Na zapadnom obodu grada, na krečnjačkom platou gde prestaje zelena dolina Nila a počinje Sahara, uzdižu se Velike piramide u Gizi. Sagrađene pre više od četiri i po milenijuma, tokom Četvrte dinastije Starog carstva (oko 2580–2510. pre nove ere), piramide su jedino od Sedam svetskih čuda antike koje je preživelo do današnjih dana. Najveća među njima jeste Keopsova piramida (Kufu), visoka sto trideset osam metara, sačinjena od preko 2,3 miliona masivnih kamenih blokova od kojih svaki teži u proseku dve i po tone. Pored nje stoje Kefrenova piramida (koja na vrhu još uvek čuva originalnu krečnjačku oplatu) i manja Mikerinova piramida.

U podnožju platoa bdi Velika sfinga — kolosalna monolitna skulptura sa telom ležećeg lava i glavom kralja Kefrena, dugačka sedamdeset tri i visoka dvadeset metara, isklesana iz jednog jedinog krečnjačkog grebena. Sfinga je vekovima bila zatrpana peskom do ramena, a njen zagonetni pogled okrenut ka izlazećem suncu i danas budi divljenje i brojne teorije.

Nezaobilazna nova tačka Kaira jeste monumentalni Veliki egipatski muzej (Grand Egyptian Museum - GEM), podignut u neposrednoj blizini piramida. Ovaj gigantski stakleno-betonski kompleks najveći je arheološki muzej na svetu posvećen jednoj civilizaciji. U muzeju je po prvi put na jednom mestu izloženo svih pet hiljada predmeta pronađenih u netaknutoj grobnici dečaka-faraona Tutankamona, uključujući njegovu slavnu zlatnu posmrtnu masku optočenu poludragim kamenjem i tri pozlaćena sarkofaga, kao i kolosalna jedanaest metara visoka statua faraona Ramzesa II koja dočekuje posetioce u ulaznom atrijumu.

Luksor: hram Karnak, Dolina kraljeva i monumentalna Teba

Ako je Kairo političko srce, onda je Luksor duhovna i monumentalna riznica antičkog Egipta. Smešten oko pet stotina kilometara južno od Kaira na obalama Nila, Luksor leži na temeljima drevne Tebe — prestonice Novog carstva u doba njenog najvećeg vojno-političkog sjaja.

Na istočnoj obali Nila (obali živih) nalazi se hramski kompleks Karnak, najveće svetilište koje je ljudska ruka ikada sagradila. Gradnja Karnaka trajala je preko petnaest vekova, a u njoj je učestvovalo više od trideset faraona. Srce Karnaka jeste Velika hipostilna dvorana — šuma od sto trideset četiri gigantska peščarska stuba visoka do dvadeset četiri metra, prekrivena hijeroglifima, gde se posmatrač oseća poput mrava u senci vekova.

Prelazak na zapadnu obalu Nila (obalu mrtvih, gde sunce zalazi) vodi u surovu, suncem spaljenu klisuru — Dolinu kraljeva (Wadi al-Muluk). Faraoni Novog carstva su odustali od gradnje upadljivih piramida koje su pljačkaši lako pustošili, i umesto toga počeli da klesaju svoje večne grobnice duboko u stene pustinjskog kanjona. Ovde je otkriveno preko šezdeset kraljevskih grobnica, uključujući grobnice Tutmozisa III, Ramzesa IV i čuvenu KV62 — grobnicu kralja Tutankamona koju je 1922. godine otkrio Hauard Karter. Zidovi hodnika i grobnih komora i danas su prekriveni živim, fluorescentnim bojama koje prikazuju scene iz Knjige mrtvih i podzemnog sveta, kao da su naslikane juče a ne pre tri hiljade i dvesta godina.

U blizini Doline kraljeva uzdiže se jedinstveni Posmrtni hram kraljice Hatšepsut u Deir el-Bahariju — tri monumentalne terase usečene direktno u vertikalnu krečnjačku liticu koje odlikuje neverovatna moderna arhitektonska simetrija, kao i Memnonovi kolosi — dve osamnaest metara visoke kamene statue faraona Amenhotepa III koje vekovima sede na ulazu u ravnicu Nila.

Crveno more i pustinja: koralni grebeni, snorkeling i pustinjski safari

Pored drevne istorije, Egipat nudi neke od najspektakularnijih morskih pejzaža na svetu. Crveno more je jedno od najslanijih i najtoplijih mora na planeti, a njegova izolovanost i obilje sunca stvorili su koralni ekosistem koji se po bogatstvu biološke raznovrsnosti meri sa Velikim koralnim grebenom u Australiji.

Jedan od najlepših izleta iz Hurgade jeste plovidba brodom do zaštićenog ostrvskog rezervata Giftun (ostrva Mahmya ili Paradise). Tamo vas dočekuju snežnobele peščane plaže i kristalno prozirno tirkizno more. Brodovi se usidravaju na otvorenim koralnim grebenima gde možete plivati među jatima papagaj-riba, riba-klovnova (Nemo), raža, a uz malo sreće i sa divljim delfinima u njihovom prirodnom staništu.

Kada se zasitite mora, popodne posvetite pustinjskom safariju na kvadovima (ATV). Vožnja četvorotočkašima po crvenkastom pesku i kamenitim prevojima Istočne pustinje pruža neverovatan osećaj prostranstva i slobode. Ture obično uključuju posetu beduinskom selu, jahanje kamila, tradicionalni beduinski čaj sa aromom pustinjske nane i posmatranje zalaska sunca iza planinskih vrhova, nakon čega sledi večera pod vedrim nebom prekrivenim hiljadama zvezda koje se u pustinjskoj tami vide sa neverovatnom jasnoćom.

Bezbednost, zdravstveni saveti (faraonova kletva) i pravila ponašanja

Egipat je bezbedna i izuzetno gostoprimljiva zemlja za turiste, ali zahteva poštovanje nekoliko osnovnih zdravstvenih i higijenskih pravila kako vam stomačni problemi ne bi pokvarili odmor.

„Faraonova osveta” (stomačne tegobe): Promena klime, ekstremne temperature, drugačiji sastav vode i bakterijska flora često izazivaju takozvanu faraonovu kletvu — akutnu dijareju i grčeve u stomaku. Da biste to izbegli:

• Pijte ISKLJUČIVO fabrički flaširanu vodu iz originalno zatvorenih flaša (čak i zube perite flaširanom vodom).
• Nikada ne tražite led u piću u vanhotelskim lokalima, jer se led često pravi od vode iz vodovoda.
• Izbegavajte nekuvano voće i povrće koje se ne može oljuštiti, kao i sirovu uličnu hranu.
• Ako dođe do stomačnih tegoba, standardni domaći lekovi (poput probiotika ili aktivnog uglja) često ne pomažu jer nisu prilagođeni lokalnim sojevima bakterija. U svakoj egipatskoj apoteci potražite lokalne lekove Antinal (ili Diax) — koštaju samo oko 1 do 2 evra i rešavaju problem za nekoliko sati.

Kultura bakšiša (Baksheesh): U Egiptu je napojnica sastavni deo svakodnevnog društvenog koda i ne smatra se milostinjom već legitimnim priznanjem za uslugu. Držite uvek pri ruci sitne novčanice (novčanice od 10, 20 i 50 egipatskih funti, ili kovanice od 1 evra) za nosače kofera, vozače, vodiče i osoblje u toaletima.

Oblačenje: U hotelskim rizortima i na plažama važe zapadni standardi i kupaći kostimi su uobičajeni. Međutim, prilikom posete Kairu, Luksoru, lokalnim bazarima ili džamijama, iz poštovanja prema muslimanskoj tradiciji preporučuje se konzervativnija odeća: ramena i kolena moraju biti pokriveni (duge lagane lanene pantalone i košulje su idealne i kao zaštita od jakog sunca).

Egipatska trpeza: košari, falafel (ta'ameya), sokovi od manga i čaj

Iako se u all-inclusive rizortima pretežno služi internacionalna kuhinja, vredi probati autentična jela tradicionalne egipatske gastronomije.

Nacionalno jelo broj jedan jeste košari (Koshary) — naizgled neverovatna, a genijalna mešavina pirinča, braon sočiva, leblebija i dve vrste testenine (makarona i špageta), preko koje se preliva gusti pikantni sos od paradajza, sirće sa belim lukom (da'ah) i hrskavo prženi crni luk. Košari je jeftina, neverovatno zasitna radnička hrana koja pruža eksploziju tekstura i ukusa.

Za doručak probajte Ta'ameya — egipatsku verziju falafela, koja se za razliku od levantinske varijante ne pravi od leblebija, već od mlevenog boba sa svežim korijanderom, peršunom i prazilukom, prženog u vrelom ulju do tamnozelene boje iznutra i hrskave korice posute susamom spolja. Služi se u toploj egipatskoj lepinji Aish Baladi uz gusti kremasti namaz od boba Ful Mudammas i tahini pastu od susama.

Ulične sokovare u Kairu i Hurgadi nude fantastične sveže ceđene sokove: gusti prirodni sok od zrelog egipatskog manga, sok od šećerne trske (Asab) koji se cedi na licu mesta kroz valjke, i osvežavajući hladan čaj od cvetova hibiskusa (Karkadeh), prepoznatljive rubincrvene boje i kiselkastog ukusa koji savršeno gasi žeđ na pustinjskim temperaturama.

Pametni telefon u Egiptu: e-viza, lokalni internet i Uber u Kairu

Pravilna upotreba telefona u Egiptu obezbeđuje bezbednu komunikaciju i znatne novčane uštede.

Ulazna viza za Egipat: Državljanima Srbije potrebna je turistička viza za ulazak u Egipat. Vizu možete dobiti na dva načina: kupovinom nalepnice na zvaničnom bankarskom šalteru na aerodromu po sletanju u Hurgadu ili Kairo (cena je tačno 25 američkih dolara u gotovini), ili unapred putem zvaničnog državnog portala visa2egypt.gov.eg (e-Visa). Izbegavajte posredničke agencije na aerodromu koje turistima pokušavaju da naplate vizu 30 ili 35 dolara — idite direktno na označen bankarski šalter pre pasoške kontrole.

Mobilni internet i lokalna SIM kartica: Roming u Egiptu za srpske operatore je izuzetno skup. Najbolje rešenje jeste kupovina lokalne turističke SIM kartice na samom aerodromu u Hurgadi ili Šarm el Šeiku odmah nakon preuzimanja prtljaga. U holu aerodroma rade zvanični kiosci sva četiri nacionalna operatera: Vodafone Egypt, Orange, Etisalat i WE. Za oko 10 do 15 evra možete dobiti paket sa 20 do 40 GB interneta. Radnik na kiosku će vam postaviti karticu i aktivirati internet za tri minuta uz vaš pasoš.

Prevoz u Kairu — Uber: Kretanje kroz haotični Kairo lokalnim belim taksijima može biti izuzetno stresno zbog stalnih rasprava oko taksimetra. Zato je korišćenje aplikacije Uber u Kairu pravi spas: cene su fiksne i izuzetno niske (vožnja od centra do piramida košta svega 4 do 6 evra), vidite rutu na mapi i plaćate direktno karticom u aplikaciji bez natezanja oko kusura.